ZAGAĐENOST STAROPAZOVAČKIH KANALA

Детаљи

Датум последње измене уторак, 11 април 2017 09:04

Problem zagađivanja u našoj, staropazovačkoj okolini,  je sve ozbiljniji, ljudi ne brinu mnogo o prirodi koja nas okružuje. Stvar koju je svako od nas imao priliku da vidi, ili čak i sam uradi, ne misleći na posledice je zagađivanje kanala.
Svi smo svesni koliko je naša okolina zagađena, kao i koliko je porastao nivo zagađenja u celom svetu. Iako,  kanal pun prljave vode ne izgleda kao veliki problem nekome sa strane, ko god da pogleda imalo pažljivije shvatiće koliko je to veliki problem i koliko je urgentno rešiti ga.
U Staroj Pazovi postoje dva veća kanala, Mali Begej i Golubinački kanal. Naravno, ne pričamo o nečemu razmera kanala DTD ili Velikog Bačkog kanala, ali i najmanji prostor koji je zagađen može da napravi velike probleme i  uništi celu okolinu. U ove pazovačke kanale svakodnevno se bacaju gomile đubreta. Ko god pogleda u njihovom pravcu biće zaprepašćen količinom kesa, plastičnih i staklenih flaša, konzervi i kesica od grickalica. Oko kanala, u krugu od 5-10m, trave nema, jer zemljište nije pogodno za razvoj biljaka. Mala količina vode , koja se tu skuplja zahvaljujući sporom ravničarskom toku i kišnici, je uglavnom „procvetala“, dakle puna je zelenih grupa algi koje ubijaju sva  druga živa bića.( sl.1 i 2)

                                                       Sl.1 i 2  Kanal Mali Begej
Kanali nisu blizu naseljenih kuća, pa većinu stanovnika ovaj problem ne dotiče, ne smatraju ga bliskim, niti bitnim.

S moje tačke gledišta, ovo je problem o kom je neophodno razgovarati.

Jedan od dva veća kanala(Mali Begej) koje sam pominjala, nalazi se u blizini jedne od osnovnih škola, pred kraj vrlo prometne ulice koja seže sve do centra varoši i većina dece koja idu u pomenutu školu prolaze tuda. Zahvaljujući bakterijama koje su svuda u vazduhu oko kanala, svako ko prolazi u opasnosti je od zaraze i trovanja štetnim materijama. Malo ko je svestan da im deca svakodnevno tuda prolaze i da su izložena zagađenju i bakterijama. Svaki roditelj bi o ovome trebao da vodi računa.
Čini mi se da je ovaj problem loše prikazan među stanovnicima moga mesta. Mnogi od njih nisu svesni da  je pojava algi (cvetanje vode) pokazatelj visokog nivoa zagađenja vode. Smatram da je rešenje ovog problema neophodno podeliti na više delova.

Prvi deo je širenje znanja o postojanju kanala i njihovoj zagađenosti. Ova tačka je od krucijalnog značaja, jer, ako građani shvate da su ovi kanali opasni po ljudsko zdravlje biće voljni da pomognu i preduzmu nešto što će poboljšati kako stanje kanala, tako i uslove za život svih nas. Trebalo bi organizovati predavanja na kojima bi ekolozi i stručnjaci objasnili koliko izgled ovih kanala,  ruži našu okolinu, ali je i zagađuju i dovode sve nas u neposrednu opasnost, i ne samo nas već i poljoprivredu našeg mesta.

Drugi deo započinje nakon što je cela opština obaveštena da ovo može ugroziti prinose i poubijati stoku, što je veliki problem ako sagledamo koliko su poljoprivreda i stočarstvo bitni za naš ravničarski kraj. U drugoj fazi bi trebalo naći novac kako bi se kanali prečistili. Činjenica je da veći deo đubreta, koje sami građani bacaju u kanale, jeste pogodno za reciklažu i moguće ga je iskoristiti  i preraditi.

U toku prošle godine naša opština je obezedila nekoliko kontejnera za reciklažu i građani se zaista trude da razvrstaju otpad na pravilan način. Kada se okolina kanala dezinfikuje trebalo bi na neki način osigurati da se ovako nešto ne ponovi. Lično smatram da bi najbolji način za to bilo punjenje kanala vodom i ubacivanjem nekih vrsta riba. Učenicima koji tuda prolaze prisustvo manjih, bespomoćnih živih bića probudiće savest, te ni oni ne bi bacali ostatke svoje užine ili kese od grickalica u kanale.
Ovo jeste dug proces i mnogo će koštati opštinu, ali ako se ovaj problem uskoro ne reši doći će do porasta zagađenosi okoline u kojoj živimo i koja je deo nas.

Sl.3 Moguće rešenje

U slučaju da pravljenje manjih ribnjaka nije moguće, predložila bih da se nakon čišćenja kanala obezbede reciklažni kontejneri pored kanala, koji će samim prisustvom i bojom biti podsetnik gde smeće treba da ide i kako treba da se razvrsta, činjenica da se kontejneri u centru mesta pravilno koriste, daje nadu i elan da se mogu postaviti i u drugime delovima Pazove i opominjati i učiti naše građane (sl.3).

Ljubica Ognjenović