Дечији васкршњи сабор

Детаљи: Датум последње измене субота, 28 март 2015 22:50

Све дечје стазе воде од игре до слободе

Била сам у парку са мамом, међу живахном децом. Одједном, видим да се као магија стварају стазе које воде од игре до слободе. Рекла сам мами да је то вероватно дечја стаза и обећала да ћу се брзо вратити. Друга деца и ја смо бирали своје стазе. Испред мене се уместо обичне стазе, створила стаза која је била дугиних боја. Стала сам на дугу и она ме је подигла. Осетила сам да губим равнотежу, почела сам да летим кроз паперјасте облаке који су ми умивали лице. Изненада појавила се златна пећина, која ме је као вихор вукла унутра. Ишла сам дуго кроз тај вихор све док нисам угледала царство слободе. Много деце сам видела. А што је било најважније, ни једно дете није било тужно, сву децу красио је осмех на лицу. Играли смо се, певали, скакали и забављали. Упознала сам много пријатеља, којима сам обећала да ћемо остати пријатељи заувек. Велики сат на ружичастом облаку је откуцао, то је био знак да се морамо вратити назад. Вратила сам се као што сам и дошла, кроз предивне, плавичасте облаке који су сада плакали што се враћам кући. Мама је испунила оно што је обећала, чекала ме је. Чврсто ме је загрлила и пошле смо кући. Цео пут сам била замишљена и помало тужна. Надам се да ће се ова чаробна стаза која води до игре и слободе догодити и другој деци.

Школа: ОШ „Симеон Араницки“

Аутор: Ана Марија Котоленко 3-3

Учитељ: Сања Малинић-Углик

Све дечје стазе воде од игре до слободе

Сва деца ове наше Земље планете,

Заслужују више, више од кише.

Она су добра, мала и слатка,

Треба их волети све више.

Путокази им показују пут,

Треба ићи уз наведену стазу,

Да оду до заслужне слободе,

Ако желе слободу, треба веровати путоказу.