Школа без насиља

Детаљи

Датум последње измене среда, 27 новембар 2013 22:04

Насиље међу децом

Основно - школски узраст је, на жалост, често повезан са различитим облицима насиља: од кажњавања, преко репресивног дисциплиновања, до разних облика вршњачког насиља, попут оговарања, ширења лажи о другима, искључивања из заједнице вршњака, ударања и сл.

Стање у школама у Србији

Истраживање у 54 основне школе у србији, које је реализовао Институт за психологију Филозофског факултета у Београду, показало је да је код нас насиље драматично раширено. Узорак је чинило 32.617 испитаника, од чега 28.931 ученика (од 3. до 8. разреда) и 3.686 одраслих који раде у школама (од чега 2.650 наставника). Захваћен је временски период од 3 месеца, који су претходили тренутку истраживања, а неким питањима и период целокупног школовања.

Одговори испитаника указују да је 65% ученика бар једном, а 24% више пута било изложено неком облику насилног понашања у периоду од три месеца. Најзаступљенији облици насилног понашања су: вербално насиље (вређање, исмевање), ширење лажи и сплеткарење, те претње и застрашивања.

Током укупног школовања 44% ученика је било једном, или више пута изложено насилном нападу вршњака. Чак 23% ученика изјављује да су једном (17,6%) или више пута (4,7%) у последња три месеца доживели да их наставник увреди, исмеје (вербално насиље), или удари (физичко насиље).

Истраживање је указало на врло компликоване кругове насиља у школама. Чак 28% деце је на неки начин укључено у насилну интеракцију међу вршњацима, а готово је немогуће раздвојити децу која су насилна према вршњацима од деце која су изложена насилном понашању вршњака. Резултати показују да је насилно понашање, према изјавама ученика присутно у школама, да су му подједнако склони и старији и млађи ученици, дечаци и девојчице. Најзаступљенији су облици вербалног насиља - вређање, давање погрдних имена, затим социјално и психолошко насиље - исмевање, оговарање, ширење лажи, док је физичко насиље на трећем месту по учесталости. Дечаци и девојчице су подједнако склони насилном понашању, с тим што дечаци више испољавају физичко, а девојчице социјално насиље.

Програм „ШКОЛА БЕЗ НАСИЉА – ка сигурном и подстицајном окружењу за децу“

Програм Школа без насиља реализује УНИЦЕФ у сарадњи са Министарством просвете, Министарством здравља, Министарством за рада и социјалне политике Републике Србије, Саветом за права детета и Заводом за унапређивање образовања и васпитања. Између УНИЦЕФ-а и свих партнера потписан је Меморандум о споразумевању на конференцији за новинаре у просторијама Медија центра. (Меморандум о споразумевању УНИЦЕФ потписује и са сваком појединачном школом која се укључи у програм). У наредном периоду планира се и прикључивање Министарства унутрашњих послова, као и Министарства омладине и спорта.

Програм је започео са реализацијом у октобру школске 2005/06. год. у 4 школе у пилот фази, а потом се, у току главне фазе (март 2006. године први циклус) проширио на 50 школа. У овом тренутку програм се реализује у 165 основних школа широм Србије. У програм је укључено око 83 585 ученика и 8 397 одраслих, запослених у основним школама у 54 места у Србији.

Конкурс за школе које желе да се укључе у програм је стално отворен, а укључивање нових школа врши се и складу са финансијским могућностима које УНИЦЕФ прикупља за ову сврху. Селекција школа врши  се на основу географске дистрибуције, расположивих средстава и капацитета, како школе, тако и локалне заједнице.

Програм има за циљ смањење насиља над и међу децом и стварање безбедне и подстицајне средине за учење и рад. С обзиром на постављени циљ, трајање програма није временски ограничено, програм је развојни, са очекивањем да ће се проширити на што већи број школа и тенденцијом да постане саставни део васпитног рада школа. Стечена искуства у реализацији програма укључена су у припрему Посебног протокола за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања и образовно-васпитним установама.

Кроз програм се стичу конкретна знања о томе како се проблем насиља може решити учењем техника понашања и процедура у превазилажењу конфликта. Програм је је пре свега намењен деци, наставницима и запосленима у школама, али и родитељима и целокупној локалној заједници.

Програм се прати на неколико нивоа:

• Управни одбор. Председник Управног одбора је министар просвете, а чланови су представници ресорниох министарстава и институција које подржавају програм. До сада је одржано је пет састанака Управна одбора.
• Стручни тим. Чине га представници чланова Управног одбора, изабрани стручњаци, укључујући представнике институција и НВО, младих и медија. Стручни тим руководи програмским активностима и врши избор школа у складу са дефинисаним критеријумима.
• Тим ментора. Ментори су посебно обучени стручњаци за вођење процеса у школама. Ментор обезбеђује обуку, вођење, подршку, праћење пројекта у сарадњи са школским тимом. Ментори су изабрани путем конкурса који је расписао УНИЦЕФ. У току 2007. г. обуку за реализацију програма, поред ментора, похађали су и и представници школа и надлежних Школских управа.
• Школски тим. Формира се на нивоу школе и задужен је за подршку и праћење реализације програма у школи.

Компоненте и реализација програма

Програм је развијен кроз 4 садржинске компоненте:

1. Истраживачка компонента - истраживање искустава и ставова свих у школи о насиљу, обрада и презентација резултата наставницима, деци, родитељима и локалној заједници;
2. Едукативна компонента - обука наставника и школског особља о насиљу, вештинама конструктивне комуникације, као и отвореног дијалога међу децом и одраслима, о управљању конфликтима, о превентивној улози школских правила и реституције тј. надокнади штете, о позитивној дисциплини, о конструктивној интервенцији, о формирању унутрашње заштитне мреже у школи;
3. Вршњачка компонента - рад са децом-вршњацима на препознавању и откривању, насиља, вршњачкој заштити и „насилника“ и „жртви“, изградњи узајамног поверења и смањењу насилног понашања међу вршњацима;
4. Компонента породица/медији/локална заједница - промоција узајамне сарадње, и мобилисање јавности за изградњу савезништва и активно деловање на смањењу насиља у заједници.

У школама ментори реализују обуке за различите циљне групе:

• О врстама, учесталости и облицима насиља у школи - сви запослени.
• Правила и реституција (надокнада/искупљење за начињену штету/повреду)-сви запослени.
• Руковођење одељењем- наставно особље.
• Превентивни рад са ученицима и родитељима – све разредне старешине.
• Коришћење анимираног серијала“Уааа неправда! “ – учитељи.
• Употреба форум театра - тим заинтересованих наставника.
• Рад вршњачких група – изабрани наставници и ученици.

Обучени наставници стечена знања примењују у раду са ученицима и родитељима, користећи посебно припремљене материјале.

Сама реализација програма са ученицима подразумева спорвођење сета превентивних радионица са ученицима млађих и старијих разреда којима се дефинишу одељенска и школска правила (која се уврштавају и у школске правилнике), а ученици обучавају како да препознају насиље и конструктивно реагују на њега. Поред тога ученици млађих разреда пролазе превентивне радионице анимираног серијала, а старијих разреда форум театра. Вршњачки тим који се формира од ученика из сваког разреда има улогу промотера и помагача.

Школе различитим темпом реализују предвиђене кораке, у зависности од момента укључивања у програм, као и од специфичности самих школа. Оптималан рок за имплементацију програма је једна година.

• Од 54 школе које су биле у првој фази програма ( 2005/06. године), 26 школа је добило сертификате о успешном спровођењу програма (представљено у Влади РС у фебруару 2008.г.).
• У 78% школа су формирани вршњачки тимови, у складу са темпом реализације програма. Вршњачки тимови реализовали су 258 акција.
• Укључивање 10 нових школа планира се за септембар, а обука нових ментора реализована је крајем августа.

Програмом Школа без насиља, предвиђено је повезивање институција из области здравства, социјалне заштите, унутрашњих послова и др. које су неопходни партнери у формирању такозване спољашње заштитне мреже, као и у примени процедура прописаних Општим протоколом за заштиту деце од злостављања и занемаривања и посебних протокола (у складу са Националним планом акције за децу Владе Републике Србије).

7 корака ка „ШКОЛИ БЕЗ НАСИЉА“

Примена програма и трајна уградња у Школски програм рада/школски курикулум траје најмање једну школску годину. У овом процесу школа пролази кроз 7 корака:

• подизање свести о проблему - прихватање да се насиље догађа у школи;
• формирање Унутрашње заштитне мреже (УМ) - доношење процедура и        

           механизама њеног трајног функционисања;

• успешно функционисање УМ - бележење насиља и предузимање мера заштите;
• формирање Спољашње заштитне мреже (СМ) - укључивање Дома здравља, Центра за социјални рад, Општина у функционисање УМ у школама;
• обраћање за помоћ деце/породица изложених насиљу и успостављање поверења у заштитну мрежу;
• функционисање вршњачких тимова - превенција, ефикасне интервенције, интегрисање у заједницу учесника у насиљу;
• самопроцена школе о томе да ли је постала безбедно окружење за децу.

Да децу не боли када су у школи!

Програм „Школа без насиља – ка сигурном и подстицајном окружењу за децу“ је резултат иницијативе грађана забринутих због повећања насиља међу и над децом и младима у Србији последњих година. Он се финансира искључиво средствима прикупљеним у локалној заједници, донацијама грађана и привредника путем „усвајања школа“. За спровођење комплетног програма у једној школи потребно је 270,000 динара.

Девојчице и дечаци у школама у којима се спроводи програм већ мењају насилне обрасце понашања и заједно са својим учитељима, наставницима и родитељима, стварају безбеднију и стимулативнију средину у којој уче, расту и развијају своје потенцијале.